Kada posmatramo trgovinsko poslovanje, važno je znati da je trgovina jedna od najstarijih ljudskih aktivnosti. Još u praistoriji ljudi su prvo naučili da trguju i razmenjuju stvari među sobom, pa tek posle toga da proizvode ono što nemaju. Prva vrsta trgovine bila je trampa jednog proizvoda za drugi. Razvoj trgovine i zanatstva kao i zemljoradnje omogućio je nastanak pisma koje je najpre služilo samo kao evidencija za sirovine i proizvode zemljoradnje. Kako se trgovinsko poslovanje razvija, dolazi do kreiranja viška vrednosti, podele rada i potrebe da se uvede neko posredno sredstvo plaćanja, odnosno novac. Prvi metalni novac javlja se oko 5.000 godine pre nove ere, a prvi novac zapadne civilizacije nasteje u gradiću Lidija u Maloj Aziji u 7. veku pr nove ere. Vrlo brzo najtraženija postaje bakarna pločica pa je ona postala predmet trgovine ili tadašnji novac. Trgovina se vremenom razvija u jaku, samostalnu i specijalizovanu delatnost, koja posreduje između proizvodnje i potrošnje. Njeno posredovanje je korisno i proizvođačima i potrošačima.
Trgovinsko poslovanje u užem smislu podrazumeva komercijalnu ponudu robe u zamenu za platežno sredstvo odnosno novac, ili za drugu robu. Trgovina je složena privredna delatnost koja se bavi prodajom i kupovinom roba na tržištu. Ona predstavlja vezu između potrošača i proizvođača. Njene osnovne karakteristike su prisutsvo novca i trgovca, koji učestvuje u razmeni dobara izmedu proizvođača i potrošača. Vrednost robe i usluga određuje se novcem. Pored novca postoje i druga sredstva plaćanja kao: čekovi, kreditne kartice i hartije od vrednosti. Trgovinsko poslovanje danas je moguće obaviti telefonom, a sve se više koristi i internet. Internetom se danas obavlja trgovina akcijama i kapitalom, trgovina na forexu, prodaja avionskih karata i dr. Jedna od osnovnih podela je na trgovinu na veliko i trgovinu na malo. S obzirom na područje u kome se obavlja, trgovina može biti unutrašnja i spoljna. Unutrašnja trgovina se odvija unutar granica jedne države, a spoljna između država. Za međunarodnu trgovinu važno je spomenuti bilans. Svaka država nastoji da što više izvozi, a što manje uvozi proizvode. Negativni bilans ili deficit je kada je uvoz veći od izvoza jedne zemlje, a pozitivni bilans ili suficit je kada je izvoz veći od uvoza. Pozitivni bilans osigurava sredstva koja omogućavaju dalji razvoj trgovine.
Funkcionisanje i razvoj trgovine uvek su se odvijali pod snažnim uticajem ekonomskog i socijalnog okruženja. Brojna istraživanja ukazuju na izvesne zakonitosti u savremenim tržišnim uslovima. Po svom obimu i dometu najveći značaj imaju intenziviranje procesa integracije i kooperacije u svim fazama prometa i podizanje nivoa koncentracije trgovine. Primena naučnih dostignuća u velikoj meri utiče na savremeno trgovinsko poslovanje i njegovu efikasnost i efektivnost. Informatička revolucija duboko prodire u domen trgovine i suštinski utiče na promene u ovoj sferi. Poslednjih 30tak godina osnovni trendovi evolucije trgovine i trgovinske mreže u razvijenim privredama su:
- smanjivanje broja subjekata u prometu,
- smanjivanje broja prodajnih i skladišnih objekata,
- porast tržišnog učešća većih trgovinskih preduzeća,
- porast učešća većih trgovinskih preduzeća u ukupnim investicionim ulaganjima u prometu.
Savremeno trgovinsko poslovanje doživljava danas pravu renesansu gde veliki trgovinski lanci postaju učesnici trgovine koji diktiraju uslove poslovanja svim ostalim učesnicima.
Saznajte i da li je moguće doći lako do novca i kako zaraditi novac.
