Centralana banka je banka poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija jedne zemlje. Centralna banka se naziva i emisiona ili novčanična banka jer je praktično nastala od privilegovanih banaka koje sui male pravo emitovanja novčanica uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su prve otpočele sa industrijalizacijom u svetu. Tako je prva centralna banka nastala u Švedskoj 1656. godine. Međutim, najveći uticaj na razvoj centralnih banaka u svetu imala je Centralna banka Engleske (Bank of England) koja je osnovana daleke 1694. godine. Inače, centralna banka svake zemlje u svetu je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih funkcija. Ona predstavlja instituciju koja stoji na vrhu bankarskog sistema, kao banka svih banaka i ima glavnu ulogu u organizovanju, usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja. Na takav način ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u zemlji, čime utiče na dinamiziranje i stabilizaciju privrednih aktivnosti zemlje. Ipak, može se reči da centralna banka ima relativno nezavistan položaj jer je ona nosilac vrhovne monetarne suverenosti.
Da bi se razgraničile najvažnije karakteristike koje ima centralana banka u odnosu na ostale banke, najefikasniji način je sagledavanje osnovnih funkcija koje ima svaka centralna banka. Njene funkcije se ogledaju u sledećim aktivnostima: sprovođenje monetarne politike, emisiona funkcija, funkcija državnog bankara, kao i nadzorna funkcija, upravljanje deviznim rezervama, spoljnim dugom i deviznim kursem, funkcija garanta likvidnosti bakarskog sistema i funkcija tzv. “banke banaka”. Aspekt organizacije i upravljanja, kao i vlasnički aspect centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture ekonomskog sistema zemlje, ali i od administrativnog ustrojstva, a posebno zavisi od političkih faktora. Na takav način posmatrano, centralna banka može imati organizaciju u tri obliku tri osnovna modela: kao jedinstvena centralna banka, kao složeni system centralne banke i kao supranacionalna centralna banka. U savremenim uslovima najzastupljeniji model je koncept jedinstvene centralne banke po sistemu – jedna cenralna banka – jedna država. Složeni sistem centralnih banaka podrazumeva organizaciju centralnih banaka, što znači da u jednoj zemlji postoji više banka koje zajedno obavljaju funkcije centralne banke. Najbolji primer ovakve organizacije predstavlja FED (Sistem federalnih rezervi).Nadnacionalna centralna banka je karakteristična za monetarnu uniju, u kojoj se države članice odriču svojih monetarnih suvereniteta, promovišu jedinstvenu valutu, usklađuju kreditno-monetarnu i deviznu politiku, formiraju zajedničke devizne rezerve i osnivaju zajedničku centralnu banku. U praksi se pokazalo da je sistem centralnih banaka prilagodljiviji federalnom tj. konfederalnom državnom uređenju, dok je model jedinstvene centralne banke primereniji unitarnom tipu države. Tako je supranacionalna banka najadekvatnije rešenje za integrisane zemlje u okviru monetarne unije.
Centralana banka u pogledu vlasničke strukture može funkcionisati kroz trojaki oblik svojine, odnosno, kao privatna svojina, javna svojina ili mešovita svojina. Do 1936. godine u dominaciji je bila privatna svojina, a nakon Drugog svetskog rata je nastupio proces nacionalizacije u sektoru bankarstva, a samim tim i centralnom bankarstvu. Naravno, bilo je zemalja koje nisu podlegle tom procesu, poput Grčka i Italije, ali su zanimljivi i drugi izuzeci u svetu. Tako na primer, Centralna banka Nemačke, kao i CB Velike Britanije i CB Francuske funkcionišu po principu javne svojine koja se manifestuje kroz dva oblika – centralna banka kao javna ustanova ili kao centralna banka akcionarsko društvo sa akcijama u vlasništvu države. Potpunu nacionalizaciju su izbegle i centralne banke Belgije, Venecuele, Japana i Španije, pa ove zemlje imaju centrane banke koje posluju po sistemu mešovite svojine, private i državne. Posebna specifičnost se odnosi na centralnu banku Sjedinjenih Američkih Država gde je capital FED-a osnovan na osnovu uplata banaka koje su njegove članice.
Pogledajte da li centralna banka utiče na kretanje cena na berzi i kako trgovanje na istoj može da Vam donese brzu zaradu.
Upravljanje centralnom bankom je jedan od najvažnijih faktora njenog uspešnog funkcionisanja, tako da ono mora biti organizovano tako da se odluke donose brzo i efikasno, uz mogućnost praćenja povratnih informacija. Svaka centralna banka ima trostruku organizacionu strukturu – izvršni nivo (Guverner), nivo saveta (Odbor direktora) i nivo kontrole. Gotovo u svim zemljama sveta upravljanje centralnom bankom je povereno guverneru koji praktično predstavlja ovu instituciju u javnosti. Odbor direktora predstavlja kolektivni vid rukovođenja i on se redovno sastaje u cilju donošenja odluka koje obično nisu vezane za dnevne poslove banke, što je u nadležnosti guvernera. Nivo kontrole je odgovoran za kontrolu bilansa banke, kao i kontrolu poštovanja zakona i zakonske regulative nad kojom ima ingerencije centralna banka.
